Grčki kapitalizam je zapao u ćorsokak sa užasavajućim posledicama po radničke mase. Recesija se produbljuje, poreski prihodi doživljavaju kolaps, armije siromašnih i nezaposlenih postaju sve brojnije, a penzioni fondovi u jednom trenutku neće više biti sposobni da isplaćuju penzije. U ovim dramatičnim okolnostima, radnička klasa i sirotinja, nakon što su se borili u teškim bitkama protekle dve godine, u kojima se njihova politička svest radikalizovala, sada polažu svoje nade za opstanak u SYRIZA-u i vladu levice. (Prvi deo je dostupan ovde)

Kako su objasnili Marks i Engels pre 165 godina u njihovom čuvenom Komunističkom manifestu, buržoazija, pokušavajući da se izbori sa krizom samo stvara osnov za dublje i opsežnije krize. Fundamentalna istorijska dilema je još jednom postavljena pred celo čovečanstvo u sve jasnijim terminima: ili će osvešćeni radni ljudi preuzeti kontrolu nad sopstvenim životima i racionalno planirati privredu, ili će slepe anarhične sile kapitalizma nastaviti da vuku ljudsku civilizaciju u varvarstvo.

Događaji u Egiptu se razvijaju mnjevitom brzinom. Kao i pred Mubarakov pad u februaru, svedoci smo svakodnevnih uličnih borbi u Kairu i drugde. Egipatske mase su čvrsto rešile da revoluciju iznesu do kraja. Sukob revolucije i kontra-revolucije izaziva krizu u svim političkim snagama, pri čemu se šire članstvo instinktivno pomera u pravcu revolucije, dok vođstvo okleva i pokušava da sabotira mase.

Prema publikaciji Harvard Medical Study objavljenoj 2009, gotovo 45.000 u SAD godišnje umre od izlječivih bolesti, zbog toga jer si ne mogu priuštiti medicinsko osiguranje. To, otprilike, znači smrt jedne osobe svakih 12 minuta što je najbolji protivargument tvrdnji da Amerikanci imaju „najbolji zdravstveni sistem na svijetu.“

Izraelske mase su 3. septembra, u subotu, nedvosmisleno najavile da neće dozvoliti svoje izbacivanje iz koloseka i razdvajanje od strane vladajuće klase koja se služi starim trikom „zavadi pa vladaj“, niti će dopustiti svom pokretu da se izduva na letnjoj vrućini, budući da je pola miliona izašlo na ulice zahtevajući socijalnu pravdu i revoluciju.

Danas se navršava deset godina otkada je 2001. u nečuvenom napadu ubijeno 3000 nevinih ljudi i osakaćeno na stotine drugih u Njujorku. Ova godišnjica će biti komemorisana na velikoj ceremoniji u Njujorku gde će se SAD elita okupiti kako bi izlila još lažnog patriotizma i šovinizma i pravila budale od pripadnika radničke klase najveće imperije u istoriji, koju sada mori ekonomska katastrofa i društveno propadanje.

Neverovatne scene u Tel Avivu. U subotu, 7. avgusta, preko 300 000 ljudi izašlo je na ulice u gradu koji broji manje od pola miliona stanovnika. Istog dana, demostracije su se održale i širom zemlje sa 30 000 okupljenih ljudi u Jerusalimu i hiljadama demonstranata u ostalim gradovima. Teško je proceniti ukupan broj demonstranata, no procenjuje se da je reč o broju između 400 000 i pola miliona ljudi u zemlji od 7,7 miliona stanovnika. Među uobičajenim parolama, koje zahtevaju socijalnu pravdu, bilo je i natpisa koji su se oslanjali na nasleđe arapskih revolucija, poput često viđenog „Ostavke, stigao je Egipat“. Simbolično, reč ostavke bila je ispisana na arapskom jeziku.

Ispod površine reda i mira, ključajući gnev se gomilao u dubinama britanskog društva. Decenijama je društvo bilo zadovoljno zatvaranjem očiju pred ružnom stvarnošću onoga što su zaista geta gde sirotinja trune u još dubljem siromaštvu i dugovima i gde su droga i oružje dostupniji od pristojne zdravstvene nege, obrazovanja ili ustanova za razonodu i odmor. Ima mnogo novca za parazite londonskog Sitija, gde bankari sebe nagrađuju raskošnim bonusima, plaćenm javnim sredstvima. Ali nema novca za obezbeđivanje makar polu-civilizovanih uslova za narod Brikstona.

Uprkos masovnoj mobilizaciji radnika i omladine i pokretu revolucionarnih dimenzija, PASOK-ova vlada je uspela da progura svoje mere štednje u parlamentu. Ovo je doduše imalo svoju cenu, jer mase su sada osetile sopstvenu snagu i postale duboko politizovane. Grčki marksisti iz „Marksistiki Foni“ i „Revolucije“ pružaju nam bilans situacije.

Prenosimo tekst druga Alana Vudsa, urednika internet stranice "In Defense of Marxism" o problemima sa kojima se radnička klasa Grčke i sveta suočava usled nametanja sve većih i surovijih "mera štednje" od strane Evropske Unije i globalnih finansijskih institucija. Grčka danas nije samo izolovano goruće pitanje, već je situacija u toj zemlji uvid u blisku budućnost velikog broja zemalja na periferiji Evrope i Nemačke, kao vodeće ekonomske sile na kontinentu:

Ove godine će radnici širom planete obeležiti Prvi maj u jednom od najturbulentnijih i najtraumatičnijih perioda u istoriji. Svet pustoše ratovi, terorizam, krvoproliće, ekonomska katastrofa i siromaštvo, beda, bolesti i ojađenost bez presedana. Velika većina ljudskog roda je gurnuta u ambis lišenosti potrepština, gladi i patnje u agoniji.

Upcoming Events
No events found