Prema publikaciji Harvard Medical Study objavljenoj 2009, gotovo 45.000 u SAD godišnje umre od izlječivih bolesti, zbog toga jer si ne mogu priuštiti medicinsko osiguranje. To, otprilike, znači smrt jedne osobe svakih 12 minuta što je najbolji protivargument tvrdnji da Amerikanci imaju „najbolji zdravstveni sistem na svijetu.“

Izraelske mase su 3. septembra, u subotu, nedvosmisleno najavile da neće dozvoliti svoje izbacivanje iz koloseka i razdvajanje od strane vladajuće klase koja se služi starim trikom „zavadi pa vladaj“, niti će dopustiti svom pokretu da se izduva na letnjoj vrućini, budući da je pola miliona izašlo na ulice zahtevajući socijalnu pravdu i revoluciju.

Danas se navršava deset godina otkada je 2001. u nečuvenom napadu ubijeno 3000 nevinih ljudi i osakaćeno na stotine drugih u Njujorku. Ova godišnjica će biti komemorisana na velikoj ceremoniji u Njujorku gde će se SAD elita okupiti kako bi izlila još lažnog patriotizma i šovinizma i pravila budale od pripadnika radničke klase najveće imperije u istoriji, koju sada mori ekonomska katastrofa i društveno propadanje.

Neverovatne scene u Tel Avivu. U subotu, 7. avgusta, preko 300 000 ljudi izašlo je na ulice u gradu koji broji manje od pola miliona stanovnika. Istog dana, demostracije su se održale i širom zemlje sa 30 000 okupljenih ljudi u Jerusalimu i hiljadama demonstranata u ostalim gradovima. Teško je proceniti ukupan broj demonstranata, no procenjuje se da je reč o broju između 400 000 i pola miliona ljudi u zemlji od 7,7 miliona stanovnika. Među uobičajenim parolama, koje zahtevaju socijalnu pravdu, bilo je i natpisa koji su se oslanjali na nasleđe arapskih revolucija, poput često viđenog „Ostavke, stigao je Egipat“. Simbolično, reč ostavke bila je ispisana na arapskom jeziku.

Ispod površine reda i mira, ključajući gnev se gomilao u dubinama britanskog društva. Decenijama je društvo bilo zadovoljno zatvaranjem očiju pred ružnom stvarnošću onoga što su zaista geta gde sirotinja trune u još dubljem siromaštvu i dugovima i gde su droga i oružje dostupniji od pristojne zdravstvene nege, obrazovanja ili ustanova za razonodu i odmor. Ima mnogo novca za parazite londonskog Sitija, gde bankari sebe nagrađuju raskošnim bonusima, plaćenm javnim sredstvima. Ali nema novca za obezbeđivanje makar polu-civilizovanih uslova za narod Brikstona.

Uprkos masovnoj mobilizaciji radnika i omladine i pokretu revolucionarnih dimenzija, PASOK-ova vlada je uspela da progura svoje mere štednje u parlamentu. Ovo je doduše imalo svoju cenu, jer mase su sada osetile sopstvenu snagu i postale duboko politizovane. Grčki marksisti iz „Marksistiki Foni“ i „Revolucije“ pružaju nam bilans situacije.

Prenosimo tekst druga Alana Vudsa, urednika internet stranice "In Defense of Marxism" o problemima sa kojima se radnička klasa Grčke i sveta suočava usled nametanja sve većih i surovijih "mera štednje" od strane Evropske Unije i globalnih finansijskih institucija. Grčka danas nije samo izolovano goruće pitanje, već je situacija u toj zemlji uvid u blisku budućnost velikog broja zemalja na periferiji Evrope i Nemačke, kao vodeće ekonomske sile na kontinentu:

Ove godine će radnici širom planete obeležiti Prvi maj u jednom od najturbulentnijih i najtraumatičnijih perioda u istoriji. Svet pustoše ratovi, terorizam, krvoproliće, ekonomska katastrofa i siromaštvo, beda, bolesti i ojađenost bez presedana. Velika većina ljudskog roda je gurnuta u ambis lišenosti potrepština, gladi i patnje u agoniji.

Prenosimo članak druga Freda Vestona iz uredništva In Defense of Marxism, zvaničnog sajta Internacionalne marksističke tendencije. Neposredne posledice revolucija u Egiptu i Tunisu su već vidljive u ostatku arapskih zemalja. Međutim, događaji u arapskom svetu pokazuju nestabilnu prirodu kapitalizma u celini i njegovu nesposobnost da ponudi i najmanji boljitak čovečanstvu. Iskustva radnog naroda Tunisa, Egipta i zemalja u kojima će pobune tek uslediti vrlo lako mogu biti prozor ka budućnosti balkanskih zemalja, takođe pod vlašću represivnih pljačkaških režima, saveznika američkog i zapadnoevropskog imperijalizma.

Prenosimo izjavu revolucionarne omladine sa Trga Tahrir u Kairu, prosleđenu uredništvu sajta Internacionalne marksističke tendencije, „In Defense of Marxism“. Sjajni pokret radnika i omladine Egipta je nadahnuće celom svetu. On pruža novu nadu izrabljivanima i tlačenima, ne samo na Bliskom Istoku, već širom sveta.

Dvije su decenije prošle otkako je Francis Fukuyama objavio knjigu pod naslovom Kraj historije i posljednji čovjek, proglašavajući definitivni trijumf tržišne ekonomije i buržoaske demokratije. Ova je ideja, činilo se, bivala potvrđivana tokom dvadeset godina tržišnog uspona i, prividn, nezaustavljivog ekonomskog rasta. Političari, bankari i menadžeri sa Wall Streeta bili su uvjereni da su konačno ukrotili ekonomski krug kriza i recesija.