Преносимо текст другарице Светлане Циберганове, активисткиње комунистичког савеза Боротба из Доњецка, обајвљен на украјинском левичарском сајту Лива. Текст из прве руке преноси сву тежину терора, рата и издаје са којом се данас суочавају украјински комунисти. Шаљемо другарици солидарни поздрав и жељу да жива безбедно дочека крај опсаде Доњецка од стране неонацистичких банди.

Poštovani Tuzlaci,

Vaša borba je danas najsvetliji primer samooslobađanja od strane radnih ljudi Balkana, u ravni sa herojskom borbom naroda Tunisa, Grčke, ili Latinske Amerike!

Slavoj Žižek važi za cenjenog „marksističkog“ intelektualca, a svojim provokativnim stilom je stekao imidž „rok zvezde“ levice. Ipak, njegovi skorašnji pokušaji primenjivanja sopstvene teorije u praksi – kroz davanje perspektive za politiku eventualne buduće grčke vlade pod vođstvom Sirize – pokazuju da u njegovoj filozofiji nema ničeg revolucionarnog. On u suštini daje akademski kredibilitet modernoj reformističkoj struji i postao je apologeta desnog zaokreta vođstva Sirize.

Dramatični događaji u Turskoj, Brazilu i Egiptu su slikoviti dokaz činjenice da smo ušli u potpuno novu globalnu situaciju. Neophodno je da pažljivo ispitamo ove fundamentalne procese kako bismo se suprotstavili tendenciji ka rutinskim tumačenjima.

Koja je ekonomska i klasna pozadina uspona Miloševića krajem 80-ih godina prošlog veka? Da li su on i tadašnja neoliberalna opozicija imali suštinskih razlika u pogledu društvenoekonomskih ciljeva? Da li se Srbija nalazi u „tranziciji“ ka kapitalizmu, ili je kapitalizam već tu, a Srbiji dodeljeno jedino mesto koje može da ima u globalnoj tržišnoj ekonomiji?

Globalno finansijsko tržište je prošle nedelje ponovo postalo nervozno. Novu rasprodaju akcija su izazvale katastrofalna situacija u Evrozoni, usporavanje privrednog rasta Kine, kao i slabe brojke u SAD. Sve ovo ukazuje na početak nove opšte recesije.

Da li je zbacivanje kapitalizma i uspostavljanje demokratski planirane, društvene privrede u Grčkoj danas moguće? Politički i stručni predstavnici „Trojke“ i grčke vladajuće klase odbacuju kao „nepraktičan“ svaki program koji je usmeren protiv interesa bankara i drugih kapitalističkih grabljivaca. Svaki zahtev za kidanjem okova nadničarskog ropstva i orgomne armije nezaposlenih, koji su prinuđeni da jedu otpatke ostatka društva je žigosan kao „populizam“ i „avanturizam“ od strane ove fine hrišćanske gospode.

Grčki kapitalizam je zapao u ćorsokak sa užasavajućim posledicama po radničke mase. Recesija se produbljuje, poreski prihodi doživljavaju kolaps, armije siromašnih i nezaposlenih postaju sve brojnije, a penzioni fondovi u jednom trenutku neće više biti sposobni da isplaćuju penzije. U ovim dramatičnim okolnostima, radnička klasa i sirotinja, nakon što su se borili u teškim bitkama protekle dve godine, u kojima se njihova politička svest radikalizovala, sada polažu svoje nade za opstanak u SYRIZA-u i vladu levice. (Prvi deo je dostupan ovde)

Kako su objasnili Marks i Engels pre 165 godina u njihovom čuvenom Komunističkom manifestu, buržoazija, pokušavajući da se izbori sa krizom samo stvara osnov za dublje i opsežnije krize. Fundamentalna istorijska dilema je još jednom postavljena pred celo čovečanstvo u sve jasnijim terminima: ili će osvešćeni radni ljudi preuzeti kontrolu nad sopstvenim životima i racionalno planirati privredu, ili će slepe anarhične sile kapitalizma nastaviti da vuku ljudsku civilizaciju u varvarstvo.

Događaji u Egiptu se razvijaju mnjevitom brzinom. Kao i pred Mubarakov pad u februaru, svedoci smo svakodnevnih uličnih borbi u Kairu i drugde. Egipatske mase su čvrsto rešile da revoluciju iznesu do kraja. Sukob revolucije i kontra-revolucije izaziva krizu u svim političkim snagama, pri čemu se šire članstvo instinktivno pomera u pravcu revolucije, dok vođstvo okleva i pokušava da sabotira mase.