Slavoj Žižek važi za cenjenog „marksističkog“ intelektualca, a svojim provokativnim stilom je stekao imidž „rok zvezde“ levice. Ipak, njegovi skorašnji pokušaji primenjivanja sopstvene teorije u praksi – kroz davanje perspektive za politiku eventualne buduće grčke vlade pod vođstvom Sirize – pokazuju da u njegovoj filozofiji nema ničeg revolucionarnog. On u suštini daje akademski kredibilitet modernoj reformističkoj struji i postao je apologeta desnog zaokreta vođstva Sirize.

Dramatični događaji u Turskoj, Brazilu i Egiptu su slikoviti dokaz činjenice da smo ušli u potpuno novu globalnu situaciju. Neophodno je da pažljivo ispitamo ove fundamentalne procese kako bismo se suprotstavili tendenciji ka rutinskim tumačenjima.

Koja je ekonomska i klasna pozadina uspona Miloševića krajem 80-ih godina prošlog veka? Da li su on i tadašnja neoliberalna opozicija imali suštinskih razlika u pogledu društvenoekonomskih ciljeva? Da li se Srbija nalazi u „tranziciji“ ka kapitalizmu, ili je kapitalizam već tu, a Srbiji dodeljeno jedino mesto koje može da ima u globalnoj tržišnoj ekonomiji?

Globalno finansijsko tržište je prošle nedelje ponovo postalo nervozno. Novu rasprodaju akcija su izazvale katastrofalna situacija u Evrozoni, usporavanje privrednog rasta Kine, kao i slabe brojke u SAD. Sve ovo ukazuje na početak nove opšte recesije.

Da li je zbacivanje kapitalizma i uspostavljanje demokratski planirane, društvene privrede u Grčkoj danas moguće? Politički i stručni predstavnici „Trojke“ i grčke vladajuće klase odbacuju kao „nepraktičan“ svaki program koji je usmeren protiv interesa bankara i drugih kapitalističkih grabljivaca. Svaki zahtev za kidanjem okova nadničarskog ropstva i orgomne armije nezaposlenih, koji su prinuđeni da jedu otpatke ostatka društva je žigosan kao „populizam“ i „avanturizam“ od strane ove fine hrišćanske gospode.

Grčki kapitalizam je zapao u ćorsokak sa užasavajućim posledicama po radničke mase. Recesija se produbljuje, poreski prihodi doživljavaju kolaps, armije siromašnih i nezaposlenih postaju sve brojnije, a penzioni fondovi u jednom trenutku neće više biti sposobni da isplaćuju penzije. U ovim dramatičnim okolnostima, radnička klasa i sirotinja, nakon što su se borili u teškim bitkama protekle dve godine, u kojima se njihova politička svest radikalizovala, sada polažu svoje nade za opstanak u SYRIZA-u i vladu levice. (Prvi deo je dostupan ovde)

Kako su objasnili Marks i Engels pre 165 godina u njihovom čuvenom Komunističkom manifestu, buržoazija, pokušavajući da se izbori sa krizom samo stvara osnov za dublje i opsežnije krize. Fundamentalna istorijska dilema je još jednom postavljena pred celo čovečanstvo u sve jasnijim terminima: ili će osvešćeni radni ljudi preuzeti kontrolu nad sopstvenim životima i racionalno planirati privredu, ili će slepe anarhične sile kapitalizma nastaviti da vuku ljudsku civilizaciju u varvarstvo.

Događaji u Egiptu se razvijaju mnjevitom brzinom. Kao i pred Mubarakov pad u februaru, svedoci smo svakodnevnih uličnih borbi u Kairu i drugde. Egipatske mase su čvrsto rešile da revoluciju iznesu do kraja. Sukob revolucije i kontra-revolucije izaziva krizu u svim političkim snagama, pri čemu se šire članstvo instinktivno pomera u pravcu revolucije, dok vođstvo okleva i pokušava da sabotira mase.

Prema publikaciji Harvard Medical Study objavljenoj 2009, gotovo 45.000 u SAD godišnje umre od izlječivih bolesti, zbog toga jer si ne mogu priuštiti medicinsko osiguranje. To, otprilike, znači smrt jedne osobe svakih 12 minuta što je najbolji protivargument tvrdnji da Amerikanci imaju „najbolji zdravstveni sistem na svijetu.“

Izraelske mase su 3. septembra, u subotu, nedvosmisleno najavile da neće dozvoliti svoje izbacivanje iz koloseka i razdvajanje od strane vladajuće klase koja se služi starim trikom „zavadi pa vladaj“, niti će dopustiti svom pokretu da se izduva na letnjoj vrućini, budući da je pola miliona izašlo na ulice zahtevajući socijalnu pravdu i revoluciju.

Danas se navršava deset godina otkada je 2001. u nečuvenom napadu ubijeno 3000 nevinih ljudi i osakaćeno na stotine drugih u Njujorku. Ova godišnjica će biti komemorisana na velikoj ceremoniji u Njujorku gde će se SAD elita okupiti kako bi izlila još lažnog patriotizma i šovinizma i pravila budale od pripadnika radničke klase najveće imperije u istoriji, koju sada mori ekonomska katastrofa i društveno propadanje.